Postovi iz kategorije 'Muzika'



Bogdan Roščić novi direktor Bečke državne opere od sezone 2020/2021


Bogdan Roščić novi direktor Bečke državne opere od sezone 2020/2021

Slika: Salzburg.com BEČ – Za našu balkansku sredinu pomalo neuobičajeno rano , ali za jednu ovako renomiranu instituciju potpuno uobičajeno, na čelo bečke državne opere ovog meseca izabran je jedan Srbin među petnaest kandidata, predložen od strane vladajuće stranke u Austriji. Već na prvu ruku iznešenih kritika u javnosti pokazao se kao dorastao ovoj odgovornoj […]


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 27.12.2016
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

Dečija nedelja u Muzičkoj školi


Dečija nedelja u Muzičkoj školi

Muzička škola Subotica, već godinama u okviru Dečije nedelje organizuje koncerte Deca- Deci u kojima učenici nižih razreda muzičke škole, mališanima iz subotičkih vrtića kroz pesmice i kompozicije koje izvode na različitim instrumentima, približavaju čudesni svet muzike i muziciranja.


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 07.10.2016
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

"Nosferatu, simfonija užasa"


"Nosferatu, simfonija užasa"
Prema uputstvu iz drevnih spisa koje je krišom uzela od muža, Elen usplahireno rešava da se žrtvuje, kako bi grad spasila pošasti vampira. Samo ona može, svesna je toga, da ga očara dovoljno dugo (ne samo svojom slatkom, preslatkom krvlju, već lepotom i seksualnošću) da dočeka prve petlove i zoru, koja će ga ubiti. Grof Orlok, sasušen od žudnje, čeka, razapet na prozoru preko puta. Žena evakuiše muža (ili prosto “čisti teren”), šaljući po profesora Bulvera. Onda se na zidu pored njenih vrata oslikava senka uštogljene, visoke, klempave figure groteskno zgrčenih, predugačkih prstiju sa pandžama, koji samim prelaskom preko grudi kod mlađane heroine izazivaju grč i ekstazu – sve ovo, praćeno umilnim i umirujućim, sentimentalno ušećerenim klavirskim melodijama. Ne, to nije ono što sam očekivala kad sam krenula na Kolarac da, u okviru Dana orgulja, vidim kultni nemi film “Nosferatu – simfonija užasa” F. V. Murnaua, iz 1922, praćen živom muzikom iz prstiju Franca Danksagmilera. Poslednji, smrtonosni, napad vampira, koji će mu doći glave – ne bi li bilo logičnije da se isisavanju krvi pridruže i orgulje? 
Horizont očekivanja potpuno se razgradio u muzici koja dramu nije tek pratila, dajući joj ambijent, već je i interpretirala. Sve emotivne vijuge frojdovskog Das Unheimliche osetila sam dok sam gledala ukočenog, kužnog, kvrgoglavog Orloka kako se predano i gotovo nežno smirio na Eleninom vratu, u klavirskoj idili. Tek kad je grof iščezao u dimu (hm, hm, dimu), a ucveljeni muž se pokasno vratio na lice mesta da ne spasi svoju dragu, etrom se ponovo prolamaju orgulje. Nekako polukomično, autoironično. Nastavljajući se na romantiku klavira. (Ipak je 2016. godina, poprilično je refleksije proteklo Dunavom tokom burnog 20. veka.)
Ni ovde, u samom klimaksu filma, niti na drugim mestima, muzika orgulja nije imala konvencionalno, otrcano “jezivi”, horor prizvuk. Ni na trenutak Danksagmiler nije svoju muziku za “Nosferatua” sveo na puki saundtrek. I zvučni efekti, koji su oponašali razne uzdahe strave, zavijanje, buku, bili su autoreferencijalni (internet kaže da ih je, najraznovrsnijih, bilo i u eri nemog filma, kada su tzv. teatarske orgulje imale čitav arsenal ovakvih efekata na raspolaganju). Ovo navodi na razmišljanje o ulozi koju su imali zapostavljeni, verovatno i potcenjivani umetnici koji su na klavijaturama pratili filmove tokom bioskopskih večeri u trećoj deceniji prošlog veka, Danas, posle 90 godina (pun intended), treba uložiti poseban trud da se razbiju okoštale forme u kojima smo istrenirani da vidimo određene žanrove, muzičke ili bilo koje druge. Filmske muzike smo uglavnom svesni, utoliko što nam se neki njeni produkti često očešu o uši na reklamama, žurkama ili svadbama, uz “stiskavac”, ili kad čujemo pompezne, gromopucatelne kompozicije iz blokbastera. Muzike za nemi film uglavnom nismo svesni, niti o njoj mnogo znamo, iako se ona prva rodila. Iz iskustva koje sam prvi put sinoć doživela, shvatila sam da ona ima ogroman potencijal: teško ju je, ili nemoguće, u potpunosti istorijski rekonstruisati, jer verovatno ima bar onoliko varijanti koliko je bilo projekcija nekog filma; a zahteva gotovo opersko shvatanje muzike, ne samo kao atmosferske ovojnice za filmsku radnju, već kao posebne (ne i odelite) interpretativne ravni koja se utkiva u dramu filma i sa njom zajedno deluje, podstiče, stišava, ali i – sa oveće vremenske distance – dekonstruiše. Ili sam bar ja tako shvatila.


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 05.07.2016
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

Mačija fuga


Mačija fuga

Legenda kaže da postoji kompozicija koja je nastala pre više od 200 godina i to zahvaljujući jednoj mački…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 13.04.2016
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

Muzički klikeri


Muzički klikeri

Može li se uz pomoć klikera napraviti muzika? Možda ne može ako ih imate samo par ili desetak. Ali, 2000 klikera pravi odličnu muziku …


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 03.03.2016
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

Vislava Šimborska o operi


Vislava Šimborska o operi
(Juzef Kanjski, VODIČ KROZ OPERE, II izdanje, PVM /Državno muzičko izdavačko preduzeće/, Krakov, 1968)

By Mariusz Kubik, http://www.mariuszkubik.pl – Own work – Kmarius, CC BY 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=8255538

O Trubaduru, nažalost, ne mogu ništa bliže da kažem, jer iako sam u toj operi nastupao više puta do danas, nisam siguran o čemu se u njoj radi…” Ovakve ispovesti se nalaze u sećanjima čuvenog bečkog tenora Lea Slezaka. O, kakav težak kamen mi je pao sa srca! U gledalištu nije da samo ja ne kapiram ko protiv koga peva, ko se i zbog čega preobukao u slugu koji je, kako se iznenada ispostavlja, temperamentna i prsata devojka, i zbog čega tako dobro uhranjena devojka pada u nesvest videći drugu, znatno stariju, nazivajući je svojom najdražom, konačno pronađenom curicom. Dakle, ne samo ja, već i oni na sceni ne znaju šta se događa! Ispostavlja se da su operski vodiči, kao ovaj Juzefa Kanjskog, neophodni s obe strane rampe. Takve knjige ne treba reklamirati, prvo izdanje je planulo kao alva. Jedino ću reći da razmatra 200 opera, od Monteverdija do naših dana ili do šezdesetih godina. Uz svakog stvaraoca stoji kratka biografija, zatim precizan sadržaj opere i na kraju njena kratka muzička karakteristika. Ne tvrdim da sam u jednom dahu pročitala 200 opera. Međutim, pročitala sam sve spiskove lica koja nastupaju, zaključno s vrstom glasa. U operskom svetu vlada tvrda personalna politika. Porodični odnosi utvrđeni su gvozdenim odnosima, kao kod prvobitnih plemena. Sopran je dužan da bude ćerka basa, žena baritona i ljubavnica tenora. Tenoru je zabranjeno da napravi alta, niti da telesno opšti s kontraaltom. Ljubavnik bariton je retkost i biće bolje da potraži neki mecosopran. Mecosoprani sa svoje strane neka budu oprezni s tenorima – sudbina ih najčešće upućuje na ulogu “onih drugih” ili na još tužniji položaj, na prijateljice soprana. Jedina žena s bradom (vidi Život jednog raspusnika Stravinskog) u istoriji opere peva mecosopran i, naravno, nema sreće. Basove, osim očeva, po pravilu pevaju kardinali, paklene sile, zatvorski funkcioneri i jedan direktor duševne bolnice. Gornje opaske ne vode bilo kakvom zaključku. Poštujem operu koja nije stvarni život i život koji je ponekad prava opera.

Vislava Šimborska, Neobavezna lektira (Prosveta, Beograd, 2006, 50-51)


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 01.02.2016
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

Novogodišnji koncert Bečke filharmonije


Novogodišnji koncert Bečke filharmonije

Bečka filharmonija je verovatno najpoznatiji simfonijski orkestar na svetu, ako se uzme u obzir činjenica da je, pored Evrovizije, upravo Novogodišnji koncert Bečke filharmonije najgledaniji muzički događaj godine…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 03.11.2015
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

Solfeđo – kako ga učiniti zanimljivim deci?


Solfeđo – kako ga učiniti zanimljivim deci?

Autor teksta: Stringer Redovni polaznici muzičkih škola već su se upoznali sa solfeđom, koji će ih pratiti tokom celog školovanja, sve do akademije. Ipak, i oni koji tek razmišljaju da […]


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 05.10.2015
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

Гудачки инструменти


Гудачки инструменти

Гудачки инструменти су добили име због начина добијања тона: превлачење гудала преко жице изазива треперење и ствара тон. Гудачки инструменти имају четири жице различите дебљине. Најдубље тонове производе празне (недодирнуте) жице, док виши тонови настају њиховим скраћивањем, што се постиже притиском прстију леве руке по жицама. Сви инструменти ове групе су слични по облику и… Pročitaj više.


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 04.10.2015
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.

SOFIJA MOLČANOVA – KONCERT


SOFIJA MOLČANOVA – KONCERT

U sredu, 25. 7. 2015, sa početkom u 19:00, u punoj Sali Muzičke škole „Kosta Manojlović”, klarinetistkinja Sofija Molčanova održala je solistički koncert, na kojem su, od 5 izvedenih kompozicija, 3 kompozicije bile moje stvaralaštvo. PROGRAM KONCERTA: … Radivoj Lazić – Vlastimir Peričić: KONČERTINO u g mollu za klarinet i klavir Sofija Molčanova – klarinet, […]


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 09.09.2015
Svrstano u: Muzika | Nema komentara
Bez oznaka.