Postovi iz kategorije 'Računarstvo'



Paralelnost i normalnost


Paralelnost i normalnost

Ovde ćemo se podsetiti odnosa koje čine paralelne i normalne prave i ravni. Kada su prave paralelne, to stvara različite odnose među uglovima koje formiraju. Nastavićemo da koristimo dokaze da bi dokazali da su prave paralelne ili normalne. Podsetite s…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 09.03.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

III razred: Naredbe za organizaciju ciklusa – NAGRADNI ZADACI


III razred: Naredbe za organizaciju ciklusa – NAGRADNI ZADACI

Nakon što su učenici savladali naredbe za organizaciju ciklusa FOR, WHILE i REPEAT stečeno znanje mogu da primene na nekim praktičnim zadacima. Za rešavanje sledećih zadataka potrebno dobro poznavanje svega što smo do sada učili, ali su malo drugačiji od zadataka … Nastavite sa čitanjem


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 28.02.2019
Svrstano u: Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Dokaz u geometriji


Dokaz u geometriji

Sada kada smo se podsetili osnovnih pojmova i videli šta su aksiome i teoreme, red je da kažemo ponešto i o dokazivanju u geometriji. Počećemo naopako… prvo ćemo pokazati šta nije dokaz. Primer 1: Koliko pravih određuje n tačaka u prostoru, od ko…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 27.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Definicija logaritma


Definicija logaritma

Verovatno možete da pogodite da je rešenje jednačine x = 3, ili da je rešenje jednačine x = 4. Ali, kako bismo izračunali x da je Do sada nismo imali inverznu funkciju eksponencijalne funkcije kojom bi ovo izračunali. Ali, pošto sada imamo nepoznatu u …


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 20.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Uvod u geometriju


Uvod u geometriju

Sada ćemo se podsetiti osnovnih pojmova geometrije. Počećemo od najosnovnijih: tačke, prave i ravni i onda ćemo sve ostalo definisati odatle. Podsetićemo se duži, središta, uglova, simetrala, odnosa među uglovima i klasifikacije mnogouglova. Osnovni ob…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 19.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Još malo o celobrojnom deljenju, ulaznim i izlaznim podacima


Još malo o celobrojnom deljenju, ulaznim i izlaznim podacima

Rekli smo da operator deljenja, kada se odnosi na cele brojeve, predstavlja celobrojno deljenje i postoji još jedan operator ostatka, koji daje ostatak pri deljenju. Na primer, 7 podeljeno na 2 je 3 i ostatak 1, ili: 7 / 2 = 3 7 % 2 = 1 Čemu nam to slu…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 17.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Broj e


Broj e

Postoji dosta specijalnih brojeva u Matematici: pi, nula, koren iz dva, između ostalog. Ovde ćemo predstaviti još jedan poseban broj koji je poznat po slovu e. Zove se prirodan broj, ili Ojlerova konstanta. Njegovo otkriće se pripisuje Leonardu Ojleru …


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 11.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Dvojni razlomci


Dvojni razlomci

Iz Osnovne škole znate šta su dvojni razlomci… Dvojni razlomak je razlomak u čijem se brojiocu i/ili imeniocu nalazi još jedan razlomak. U opštem slučaju, on je oblika: i rešava se kao deljenje dva razlomka, ovako: što kraće pamtimo kao „sp…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 10.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Još jedan tip podataka i neki operatori


Još jedan tip podataka i neki operatori

Ovde ćemo da obradimo još jedan tip podataka, koji služi za računarsko beleženje slova i znakova. Posle toga ćemo pogledati kakve sve znakove programski jezik koristi kao znakove operacija nad različitim tipovima podataka. Na kraju ćete još malo crtati…


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 10.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.

Još grafika eksponencijalnih funkcija


Još grafika eksponencijalnih funkcija

U prošloj lekciji smo analizirali samo eksponencijalne funkcije kod kojih je osnova bila veća od 1 (a > 1). Šta se dešava kada je a manje od 1? Hajde da vidimo… Primer 1: Skicirati grafik i ispitati funkciju: Rešenje: Prvo primetimo da je pa …


Pročitaj ceo tekst »

Objavio:
Objavljeno: 08.02.2019
Svrstano u: Informatika, Računarstvo | Nema komentara
Bez oznaka.