Sonatni oblik: Razvojni deo

Sonatni oblik: Razvojni deo
Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 05.12.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

КОНВЕНЦИЈА О ДЕЧЈИМ ПРАВИМА

КОНВЕНЦИЈА О ДЕЧЈИМ ПРАВИМА

    Ppt “ Конвенција о дечјим правима“ може се преузети овде. Погледајте и презентацију израде постера „Права и дужности“ овде. За оне који желе да сазнају више о Конвенцији о дечјим правима и за родитеље: Конвенција о правима детета Албум дечјих права   ВеликиМали – Водич кроз права деце са сметњама у развоју и [...]

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 01.12.2009
Svrstano u: Matematika | Nema komentara

Sonatni oblik – Ekspozicija

Sonatni oblik – Ekspozicija
Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 28.11.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Lična karta muzičkih oblika

Lična karta muzičkih oblika
Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 23.11.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Klavirska muzika ranih romantičara – klavirska sonata

Klavirska muzika ranih romantičara – klavirska sonata

Klavirska sonata u delima ranih romantičara doživljava sličnu sudbinu kao i sinfonija: Kompozitori sviraju sve manji broj ela koja nazivaju sonatama. Franc Šubert je izuzetak i on je napisao tridesetak sonata u kojima se prepoznaje tradicija Mocarta. Šubert gradi lirsku sonatu, baš kao i simfoniju, suprotno od Betovenove dramske tradicije. Šubertove teme se više dopunjuju […]

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 03.10.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Klavirska muzika ranih romantičara – Mendelson i List

Klavirska muzika ranih romantičara – Mendelson i List

Feliks Mendelson (1809-1847) Bio je pijanista i orguljaš. Od rane mladosti se interesovao za Bahovu muziku. Zbog toga se u njegovom opusu nalaze između ostalog, preludijumi i fuge. Komponovao je tri sonate za klavir. Među klavirskim delima posebno mesto pripada zbirci „Pesme bez reči“ u kojoj je sakupljeno 48 minijatura raznorodnog karaktera. Rondo capricioso op. […]

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 30.09.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Klavirska muzika ranih romantičara – Robert Šuman 1810-1856

Klavirska muzika ranih romantičara – Robert Šuman 1810-1856

Klavirska muzika ranih romantičara – Robert Šuman 1810-1856 Njegovo stvaralaštvo je značajno za klavirske minijature. Zbog povrede ruke nije postao koncertant, ali je zato napisao 23 opusa, isključivo za klavir. Svoju pedagošku delatnost je takođe posvetio klaviru. Njegova žena Klara je umesto njega bila izvođač njegove muzike i tumač njegovih ideja. Ciklus programskih minijatura, op. [...]

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 29.09.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Filmovana ”Seoska čast” (1982)

Filmovana ”Seoska čast” (1982)
Nema se mnogo šta reći o ovom radu, osim da je Zefireli, po svom običaju, napravio najprijemčiviji mogući prikaz, koji se koristi preimućstvom filma da prikaže i nešto širu društvenu sliku , što u operi verizma jeste važno, jer su sva dešavanja u okosnici dramske radnje prouzrokovana socijalnim pojavama. Snimljen u autentičnom okruženju, upravo na Siciliji, film obiluje divnim, detaljnim, živopisnim scenama sa lokalnim koloritom, koje su isečak iz svakodnevnog života seljaka, u ovom slučaju nešto ekskluzivnijeg jer je dan najsvečanijeg hrišćanskog praznika. U vazduhu se oseća elektricitet kad god je na sceni Turidu, u upečatljivom tumačenju Plasida Dominga, jer on je upravo takav, naelektrisan – strastven, nagao, ne preza ni od čega, što ne znači da se kasnije ne kaje. U duetu sa Santucom ponaša se nabusito, nemarno, čak i grubo prema njoj, koja ga guši svojim insistiranjem. Takvo je i njegovo muziciranje – namerno pomalo sirovo u uvodnoj ”Sičilijani”, sa glasom uzbuđenim i erotski drhtavim. A već poslednja scena za mene se ubraja u najbolje otpevane operske delove koje sam čula. Santucu tumači ruski mecosopran Jelena Obrascova, koja svojom pojavom i snažnim glasom teške, nametljive boje unosi tmuran osećaj zbog koga nam je jasno kako je Turidu izgubio glavu za raskalašnom, koketnom Lolom (sopran Aksel Gal), ali nam je jasno da on svakako prema njoj oseća i potisnutu ali snažnu grižu savesti, jer će bez njega Santucin život biti upropašćen črvstom patrijarhalnom nepopustljivošću prema devojkama koje su zgrešile pre udaje. Alfio (bariton Renato Bruzon) – još plahovitiji nego Turidu, osoran i grub prema Santuci, kojoj preti da će joj iščupati srce ako laže o Lolinoj neveri, i ova uloga i fizički dobro stoji oniskom, nabijenom i snažnom Bruzonu. Uloga mame Lučije poverena je iskusnom mecosopranu Fedori Barbieri, koja je u svoje vreme nastupala sa najzvučnijim imenima sredine 20. veka, poput Marije Kalas, Đuzepea di Stefana, Tita Gobija, dirigenta Tulia Serafina.
Orkestrom milanske Skale diriguje Žorž Pretr, za moj ukus prebrzo.

Zanosna ”Sičilijana”, koju peva Turidu na putu iz Lolinog kraja:
Jedna od mnogobrojnih, divnih slika iz seoskog života:
Santuca kod Lučije:
Alfio sa svojom živom, razmetljivom pesmom o uspešnom životu jednog vozara:
U toku burne rasprave Turidu je začuo koketnu Lolinu pesmu:
Prezrena Santuca na trgu se ispoveda Alfiu:
Turiduova vinska zdravica…
… u toku koje se on zaboravi kad ugleda Lolu:
Alfio gadljivo odbija zdravicu:
Turidu kod majke, pred konačni obračun:

Sičilijana (celu operu možete naći u nastavcima na Youtube-u):

Duet u kome Santuca pokušava da preobrati svog ljubavnika:

Završna scena:

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 26.09.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Pjetro Maskanji: ”Seoska čast/Cavalleria rusticana”, sinopsis

Pjetro Maskanji: ”Seoska čast/Cavalleria rusticana”, sinopsis

(Pietro Mascagni: ”Cavalleria rusticana”, 1890)

Razlog zašto u naslovu dajem oba naziva je taj što je opera svuda poznatija u originalnom nazivu nego u prevedenima.

Ova kratka i sažeta opera, sva od živopisnih melodija raznovrsnog karaktera, mogla bi se po mnogim karakteristikama uzeti kao apsolutni simbol verizma u muzici. Inače, u širem umetničkom kontekstu, verizam je italijanska verzija naturalizma, čija se osnovna poetička načela temelje na drugačijem pristupu stvarnosti u odnosu na dotadašnju praksu – bez idealizacije, sa otvorenim prikazivanjem surovih i nelepih strana života, i to gotovo po pravilu u niskim društvenim slojevima. Neretke su i scene grubosti, nasilja, krvoprolića i ubistava iz strasti. Ova struja u operi je neka vrsta prećutne reakcije na dotadašnji elitizam na sceni, gde plemići i pripadnici kraljevskih porodica boluju svoje, katkad frivolne, ljubavne jade, ili se, kao u romantizmu, obrađuje mitološka i istorijska tematika, koja je opet isuviše daleko (ili bolje rečeno visoko) od svakodnevnog, sirovog života običnih ljudi. Libreto je pisan po istoimenoj drami Đovanija Verge, rodonačelnika verizma u književnosti.

Često se ističe da u verističkoj operi muzika apsolutno prati osećanja i razmišljanja junaka, pa gotovo nijedan ton ne stoji tu gde je samo zato što se lepo uklapa u celinu. A imena koja se manje ili više mogu podvesti pod ovaj pravac su, osim Maskanjija, i Ruđero Leonkavalo, Umberto Đordano, Frančesko Čilea, pa i sam Pučini. Po nekim odlikama i Bize, iako ”Karmen” prethodi Maskanjijevom radu, ali ona po svojoj suštini odgovara verističkoj koncepciji.

Akteri ove opere su seljaci, žitelji malog mesta na Siciliji, ljudi koji žive male i skromne živote. Nema nikakve idealizacije – selo jeste predstavljeno kao oličenje prirodnosti i nepatvorenosti, ali u potpuno realističnoj svetlosti, kao sredina gde je život naporan i ljudska sloboda sputana krutim normama. (Verizam i gradsku sredinu ogoljuje od idealizma – uzmimo ”Boeme” kao primer.) Radnja je vrlo jednostavna – u osnovi je priča o izneverenoj ljubavi i ubistvu koje iz nje proishodi. Nema mnogo peripetija, priča se razvija pred našim očima vrlo brzo, a muzika prati dve linije dešavanja: s jedne strane predivno oslikava svežu atmosferu uskršnjeg jutra u selu pre, za vreme i posle službe, kada su svi naročito raspoloženi. A drugi, dinamičniji tok, usredsređen je na glavnu junakinju, izneverenu devojku Santucu, i njene jade, iz kojih veoma brzo proizlazi tragedija.

Iz smirene, treperave, božanstvene uvertire muzika prelazi u tzv. ”Sičilijanu”, ljubavnu pesmu koju zaneseno peva seoski mladić Turidu, vraćajući se u zoru iz svoje noćne posete lokalnoj lepotici Loli (ova melodija, a i još neki odlomci iz opere široj su publici možda poznati iz ”Kuma”). Muzika izvanredno prikazuje polagano oživljavanje sela, zvonjavu koja nagoveštava posebnu svečanost toga jutra, na veliki praznik. Od sveopšte ozarenosti odudara pojava brižne Santuce. Ona se pojavljuje u vinarskoj radnji na trgu, čiji su vlasnici Turidu i njegova majka Lučija. Ova joj kaže da je Turidu otišao u Frankofonte, odakle treba da donese vino; ali to je netačno, odgovara Santuca, jer je u zoru Turidu viđen u selu. Kada je Lučija povede u kuću, Santuca je očajno podseti da joj je to zabranjeno – ona je odbačena i izopštena iz društva. Ne kaže se na ovom mestu zašto – ali verovatno da je celom selu poznat Santucin greh (o kome će gledalac čuti kasnije), zbog koga ona mora biti kažnjena prema strogom moralnom kodeksu patrijarhalne sredine. Njihov razgovor prekida pesma razdraganog i samopouzdanog Alfia, seoskog vozara, koji je veoma zadovoljan svojim isplativim poslom i svojom vernom ženom Lolom. Gomila mu se pridružuje u pesmi. Napokon, u razgovoru on Lučiji kaže da je jutros video Turidua u selu, blizu svoje kuće. Lučija je zatečena i ovom pričom, koja se poklapa sa Santucinom i svedoči o tajnom nemoralnom životu njenog sina. Ali i ovakvo raspoloženje prekinuto je zvucima hora iz crkve, koji polako prizivaju narod da ode u hram da bi odao poštu Hristovom vaskrsenju. Zvuci molitve se udaljavaju, i dve žene napokon ostaju same. Sledi potresno Santucino ispovedanje (”Voi lo sapete, o mamma” – ”Vi znate, mama”) – Turidu je zaveo i ona mu je poklonila svoju ljubav i devičanstvo. Ali problem je njegova ranija velika strast prema Loli, koja se pritajila kada se Turidu vratio iz vojske i saznao da se Lola udala za drugoga. Međutim, njenu lepotu Turidu nije mogao da zaboravi, i sada je još strasnije zavoleo, zaboravivši odgovornost prema Santuci, koju je upropastio. Zato ona sada hoće da još jednom pokuša da ga privoli sebi. Lučija je potresena i zabrinuta ovom pričom. Odlazi u crkvu i ostavlja Santucu samu u kući, da čeka svog nevernog ljubavnika.

Dolazi Turidu, pa, videvši Santucu u kući, pokušava da izbegne mučnu raspravu i otkloni svoj osećaj krivice, ponašajući se odurno. Ona je uporna koliko i očajna, ali uspeva samo da ga još više razjari. I onda, kao za inat, sa ulice se začuje bezbrižna i koketna pesma Lole, koja je krenula u crkvu; Turidu kao omađijan krene za njom i grubo odgurne Santucu s vrata. Dramatičnu scenu okončava kletva koju napuštena Santuca uzvikuje za Turiduom. Baš u taj čas nailazi Alfio, kome ona, strahovito uzbuđena, ispriča da nije samo ona obeščašćena, već i on, jer ga Lola vara sa Turiduom. Nagao i ljubomoran, Alfio besni i obećava da će se osvetiti pre mraka.

Veoma poznati intermeco je predah od burnih događanja. Pri njegovom kraju seljaci iz crkve polaze kućama, a Turidu, koga je Lolina blizina osvežila i opila, sve okolne ljude poziva u svoju radnju da piju. Tu on drži zdravicu, himnu vinu i strastima. I opet se pojavljuje Alfio, koji grubo odbija da pije s njim. Momku je jasno da je Alfio verovatno načuo o njegovoj romansi sa Lolom; podgrejan vinom, on ugrabi trenutak da ugrize svog suparnika za uvo, što je nedvosmislen poziv na dvoboj. Oštro izmenjuju nekoliko reči i Alfio odlazi na ugovoreno mesto. Turidu doziva majku i u ariji suzbijene i nedorečene tragike prašta se od nje, traži blagoslov, istovremeno pokušavajući da je umiri – to je samo od vina, kojeg je previše popio. Ipak, zaklinje je da uzme za ćerku Santucu, kojoj se on zarekao, jer se on možda neće vratiti. Lučija sluti zlo kad se on otme iz njenog zagrljaja i odjuri. Samo nekoliko trenutaka kasnije začuje se užasnuti krik neke žene: ubili su Turidua. Santuca i Lučija se obeznane jedna kraj druge, i opera se zatvara bombastičnim orkestarskim klimaksom.

U prilogu sa Youtube-a nalaze se Intermezzo u fenomenalnom dirigovanju Karajana i arija ”Voi lo sapete” kojoj nenadmašnu dramatiku pridaje izvođenje Marije Kalas.

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 13.09.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Pitanja i odgovori iz testa za II godinu iz istorije muzike (sadržaj testa: srednji vek-gregorijanski koral, vizantijska muzika, svetovna i duhovna muziika, osmoglasnik)

Pitanja i odgovori iz testa za II godinu iz istorije muzike (sadržaj testa: srednji vek-gregorijanski koral, vizantijska muzika, svetovna i duhovna muziika, osmoglasnik)

Pitanja iz istorije muzike: 1. Koje vreme obuhvata srednjovekovno doba, i kako se podelio hrišćanski svet? Obuhvata skoro 10 stoleća, od 5. do 15. veka, a hrišćanski svet se podelio na pravoslavnu (ortodoksnu) i katoličku crkvu, 1054. godine. 2. Kakav je odnos svetovne i duhovne muzike? Ističe se jedinstvo carske i crkvene vlasti (cezaropapizam) karakteristično [...]

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 05.09.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara