Famozno pitanje: kako se ponašati u operi?

Famozno pitanje: kako se ponašati u operi?
Ne zamerite ako ukažem na nekoliko jednostavnih stvari koje bi trebalo znati pre odlaska u operu.
Mnogi se pomalo plaše opere, jer su ubeđeni da je to elitistički, aristokratski vid umetnosti, i jer misle da to iziskuje bogzna kakva pravila ponašanja.
Ali u operu se ide prvenstveno da bi se uživalo. Opustite se: ne morate imati specijalnu toaletu (nekada to jeste bilo obavezno, ali više nije), ne morate biti uštavljeni i stegnuti – najvažnije je da se opustite i prepustite muzici kroz koju vas vodi radnja (libreto je obično na italijanskom ili nekom drugom stranom jeziku, ali sa prevodom) i imati taman toliko pristojnosti koliko inače iziskuje osnovna kultura. Jednostavno: budite tihi, da ne biste smetali drugima u publici, a pogotovu izvođačima (zamislite kako je pevačici/pevaču koji baš izvodi neku bravuru bez pratnje orkestra, što zahteva punu usredsređenost, a neko u publici šapuće, kašlje, kašljuca ili čisti grlo, ili mu zvoni telefon). Zato, ako ste prehlađeni, radije propustite odlazak u operu – biće još prilika. Ako se neki gledalac nepristojno ponaša i smeta i vama i svima ostalima – nemojte ga opominjati glasno, jedno ŠŠŠŠŠŠŠŠŠ! biće dovoljno da mu stavi do znanja da treba da umukne, a da ne postanete i vi faktor ometanja… I, naravno, potrudite se da diskretno, bez gaženja dođete do svog mesta, licem okrenuti prema osobi koja vas propušta.
U operi je dozvoljeno aplaudirati kada vas neka arija naročito zadivi (ali, ako niste sigurni da je kraj arije, bolje sačekajte da sa aplauzom krene neko upućeniji…). U pauzama između činova dvorana se napušta samo kada se upale svetla (pauze obično traju 15-ak minuta) – i nemojte se udaljavati, da se ne bi desilo da naknadno ulazite, kada je naredni čin već počeo. Postoje i kraće pauze, od 5 minuta, koje služe samo za neku manju intervenciju na sceni ili presvlačenje aktera, i tokom kojih su svetla ugašena i sala se ne napušta.
Naravno, da biste lakše pratili razvoj dramske radnje, valjalo bi da budete unapred upoznati sa sadržajem opere, koji možete kupiti na licu mesta, ili (bar neke od njih) pročitati ovde :-)
Po završetku opere, umetnike bi trebalo pozdraviti stojeći (znači, ne ustaje se da bi se odmah otišlo, već da bi se dostojno iskazalo poštovanje izvođačima, eventualno i oduševljenje). (Mada, u nekim zemljama se ne praktikuju ”stajaći” aplauzi.)
Nije komplikovano, zar ne? A kada malo bolje razmislite, sve ovo je zapravo nešto što bi trebalo da vam nalaže vaš urođen osećaj za lepo i odmereno ponašanje.

I, molim vas, nemojte se ustručavati da pitate šta god vas još interesuje (ili da dodate nešto ako sam ja propustila).

Pogledajmo kako se čuveni Del Boj snalazi sa pravilima ponašanja u operi…

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 02.02.2010
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Svemir 1

Svemir 1

  Smatra se da planete nastaju iz kolabirajuće maglice koju formira planetina zvezda, sabijanjem gasova i prašine . Merkur je najbliža planeta Suncu i osma po veličini (u Sunčevom sistemu). Merkur je nešto manji u prečniku (4.880 km) od satelita Ganimeda i Titana (Jupiterovih satelita)ali ima duplo veću masu. U rimskoj mitologiji Merkur je bog [...]

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 23.01.2010
Svrstano u: Razredna nastava | Nema komentara

ПРЕСКОК РАЗНОШКА

ПРЕСКОК РАЗНОШКА

     

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 16.01.2010
Svrstano u: Fizičko vaspitanje | Nema komentara

ПРЕСКОК ЗГРЧКА

ПРЕСКОК ЗГРЧКА

      

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 16.01.2010
Svrstano u: Fizičko vaspitanje | Nema komentara

PRESKOK- RAZNOŠKA I ZGRČKA

PRESKOK- RAZNOŠKA I ZGRČKA

                    Preskoci se obrađuj u nastavi fizičkog vaspitanja od I  do VIII razreda  OŠ. U toku obuke se obrađuju  V faza i to: I – faza zalet, II – faza sunožni odraz sa odskočne daske, III – faza odraz sa … Наставите са читањем

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 16.01.2010
Svrstano u: Fizičko vaspitanje | Nema komentara

KINOGRAM PRESKOKA

KINOGRAM PRESKOKA

 Postoje V faza preskoka:  I- faza, zalet i sunožni odraz sa odskočne daske;                                          II- faza,  let sa visokim zanoženjem,                                          III – faza, odraz rukama sa kozlića;                                          IV- faza, leta raznožno-zgrčno i                                          V-faza, sunožnog doskoka.

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 16.01.2010
Svrstano u: Fizičko vaspitanje | Nema komentara

PREDVEŽBE ZA PRESKOK

PREDVEŽBE ZA PRESKOK

      Prikaži ceo album       Uvežbavanje naskoka na dasku sunožnim odrazom sa medicinkama i faza leta sa visokim zanoženjem uz asistenciju profesora.

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 16.01.2010
Svrstano u: Fizičko vaspitanje | Nema komentara

TAKMIČENJE U SPORTSKOJ GIMNASTICI

TAKMIČENJE U SPORTSKOJ GIMNASTICI

 

Domaćin:
Gimnastički Savez Srbije
Datum i vreme:
4. april 2009 od 10:00 do 17:00
Lokacija:
Sportska hala- Kostolac  
 
 
Vidi ovaj događaj u okviru usluge Windows Live

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 16.01.2010
Svrstano u: Fizičko vaspitanje | Nema komentara

Srećni praznici!

Srećni praznici!

Svima koji slučajno ili namerno zabasaju ovuda, želim srećne praznike – lepo i elegantno zaokružite prvu deceniju 21. veka, i imajte i nadalje mnogo divne muzike i sve što ona sobom nosi!

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 31.12.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Đuzepe Verdi: ”Trubadur”, sinopsis

Đuzepe Verdi: ”Trubadur”, sinopsis

(Giuseppe Verdi: ”Il Trovatore”)

Nastala posle ”Rigoleta”, ova opera je po nekim formalnim karakteristikama znatno tradicionalnija u odnosu na njega. Odlikuju je prilično loša i nezgrapna dramaturška rešenja, komplikovan siže, neubedljivost i jednostranost likova koji su više tipovi nego karakteri. Ipak, malo koja opera je postigla toliku popularnost ne samo na premijernom izvođenju u Rimu 1853. nego i kasnije, i do dana današnjeg. Te godine Verdi piše jednoj svojoj prijateljici: ”Ljudi kažu da je opera previše tužna, i da ima mnogo smrti. Ali smrt je sve što postoji u životu. Šta drugo sadrži život?” Njen mračni i markantni romantizam, veoma bogata muzika, upečatljive, energične horske melodije (hor Cigana iz 2. i hor vojnika iz 3. čina) i retki, ali nezaboravni izrazito lirski delovi Leonore i grofa di Lune, kao i prek i temperamentan lik trubadura Manrika, samo su neki od faktora koji doprinose užitku u ovoj operi. Poznata je izjava Enrika Karuza: za uspešno izvođenje ovog dela potrebni su ”samo” najbolji solisti na svetu.
Libreto je nastao po istoimenoj drami Španca Gutijereza. Problemi koji su nastajali prilikom izrade libreta (posao poveren Salvatoru Kamaranu, a posle njegove smrti Emanuelu Bardaru) uglavnom su se sastojali u Verdijevom nastojanju da zadrži i očuva svu bizarnost priče.
I ČIN, ”Dvoboj”
Noćna scena među vojnicima grofa Di Lune, kojima kapetan Ferando priča mračne i čudnovate događaje iz grofove prošlosti. Pre mnogo godina, grofovog malog brata začarala je neka Ciganka; nju su spalili na lomači kao vešticu, ali njena kćer je izvršila osvetu, otevši dete. Neki dan potom pronađen je kostur spaljenog deteta. Od toga dana grof Di Luna, po zakletvi koju je dao svome ocu, živi u senci tog događaja i opterećen je mišlju da nekako pronađe tu ženu i osveti smrt brata. Kapetan Ferando je bio očevidac svega i ubeđen je da bi svakako prepoznao tu ženu.
U međuvremenu upoznajemo se sa Leonorom, mladom dvorskom damom, koja u društvu pratilje Ines, na terasi iščekuje svog kavaljera Manrika, romantičnog viteza koga je upoznala na nekom turniru. Taj mladi, srčani ali nežni i galantni ratnik noću je trubadur koji dolazi pod prozor svojoj dragani. Međutim, te noći u blizini se našao i grof Di Luna (iskreno zaljubljen u Leonoru); u mraku, Leonora napravi zabunu i umesto trubadura priđe grofu, a kad shvati šta je učinila, već je kasno – njih dvojica su spazili jedan drugog. Slučaj je hteo da budu rivali i na političkom planu, jer je Manriko strastveni vođa pobunjenika protiv režima, a Luna naravno čuvar tog režima. U dvoboju između njih dvojice Luna biva lako ranjen.
II ČIN, ”Ciganka”
Scena dočarava raskalašnu atmosferu u ciganskom logoru, gde se peva o vinu i ženama. Upoznajemo Acučenu, Ciganku koja je odgajila Manrika; naravno, ispostaviće se da je upravo ona osoba za kojom Luna traga godinama. Slušamo njeno potresno ispovedanje Manriku, dok doziva u sećanje užasni plamen u kome je izgorela njena majka (”Stride la vampa” – ”Plamen se diže”). Ona jeste kasnije otela malog Luninog brata, ali je napravila kobnu zabunu – da bi se osvetila, u požar baca dete, ali tek kasnije se ispostavi da je greškom bacila svog sopstvenog sina, koji je bio istog uzrasta. Užasnutom Manriku Acučena ne odgovara na pitanje ko je on zapravo (mada je sasvim jasan odgovor – upravo on je Lunin brat, i zabuna mu je sačuvala život), ali mu postavlja pitanje: zašto je poštedeo Lunu, kad ga je već mogao ubiti, kao svog zakletog neprijatelja. Manriko nema odgovor – neka čudna sila mu je zaustavila ruku. Razgovor prekida vest da je Leonora, misleći da je Manriko ubijen u dvoboju, krenula da se zamonaši. On kreće da je spreči.
Naredna slika prikazuje Lunu koji je napravio zasedu s namerom da otme Leonoru i spreči njeno zamonašenje. Međutim, Leonora bude preoteta od strane Manrika, koji je vodi u svoj zamak Kastelor.
III ČIN, ”Cigankin sin”
U Lunin logor dovedena je Acučena, koju su njegovi ljudi uhvatili kako se muva i pomislili da je uhoda. Ferando, naravno, smesta prepoznaje ”onu” Ciganku odgovornu za smrt ili nestanak Luninog brata. Iz Acučeninih povika i jadanja Luna shvata da je ona Manrikova majka. Izdaje naređenje da se pripremi lomača za nju.
Za to vreme, Manriko i Leonora planiraju da se venčaju u njegovom zamku, ali dolazi mu dojava da mu je majka zarobljena i u životnoj opasnosti. Manriko, ogorčen i željan da odmah krene da je spasi, izvodi svoju najpoznatiju ariju, poletnu kabaletu ”Di quella pira”.
IV ČIN, ”Pogubljenje”
Leonora je krenula u Luninu palatu da nekako pomogne Manriku, koji je uhvaćen i zarobljen. U ćeliji gde on zajedno sa Acučenom iščekuje zoru, kad treba oboje da budu pogubljeni, čuje se hor monaha koji pevaju ”Miserere”. Leonora u međuvremenu nabasa na Lunu i ponudi mu se, u zamenu za Manrikov život. Luna prihvata ponudu, a ona, krišom od njegovog pogleda, ispija otrov.
Leonora, pre nego što je ispunila obećanje Luni, dolazi u Manrikovu ćeliju da mu saopšti vesti o slobodi. On shvati prirodu njene pogodbe sa Lunom i okrivljuje je zbog toga. Ali vrlo brzo Leonora pada i umire od dejstva otrova, i tada Manriko shvata veličinu njene žrtve. Luna stiže i zatiče umrlu Leonoru u Manrikovim rukama; besan, smesta izvodi Manrika da ga pogubi, na oči Acučene, koja viče ali se niko ne obazire. Tek kada je Manriko već mrtav, Acučena objavljuje Luni da je ubio sopstvenog brata. Zavesa se spušta nakon njenog izbezumljenog krika da joj je majka konačno osvećena.

(Na slici: ”Trubadur” reditelja Dejvida MekVikara u San Francisku 2009.)

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 30.12.2009
Svrstano u: Muzika | Nema komentara