ОШ”Карађорђе”, Београд

ОШ”Карађорђе”, Београд
Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 28.09.2010
Svrstano u: Razredna nastava | Nema komentara

Здраво свете!

Здраво свете!

Welcome to WordPress.com. This is your first post. Edit or delete it and start blogging!

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 28.09.2010
Svrstano u: Razredna nastava | Nema komentara

Musikgeschichte-skripte iz istorije muzike na nemačkom jeziku

Musikgeschichte-skripte iz istorije muzike na nemačkom jeziku

Korisne skripte iz istorije muzike na nemačkom jeziku za studente muzike sa nemačkog govornog područja.
Vorlesung MG 1B
Werkebeschreibung MG 1B

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 09.08.2010
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Jedan zapis o Fjodoru Šaljapinu (Isidora Sekulić: ”Problem slave”, 1936)

Jedan zapis o Fjodoru Šaljapinu (Isidora Sekulić: ”Problem slave”, 1936)

(…)
Veliki život je u Šaljapinu. Velik i jak, sa jedinstvenim operativnim moćima za stvaranje svih formi egzistencija, svih slučajeva tragedija. Veliki taj život ima u sebi od one originalne kapi krvi iz koje je niklo sve ljudstvo i sve drame ljudske. Šaljapin, stoga, glumi ne u analogijama nego u uzorcima. On igra čoveka iz svih funkcija svojih.
Sada, Šaljapin hoda po svetu sa manjim životom. Star je. Glas pevanja je usahnuo. Dovoljan je još samo za vrstu pevanog rečitativa. Ali glumac je još neizmeran: karakterološki mozak Šaljapinov još ima koncepata. Ostarelost suši, stvrdnjava, steže, kruni, lomi glas pevanja. Veliki glumac glumi sad i pevača, i komedija je opet veličanstvena. Ponekad se slušaocu učini da onaj rečitativ nije nevolja i nužda, nego nova kreacija. Takvo pevanje kanda je i prikladnije grčevima Borisove savesti nego široka brujna arija koja sve pokriva. Silni psiholog triumfuje i za pevača. Ono rečitativno pripevanje donosi jednu jezovitu savršenost dikcije; glasovi i slogovi izlaze sa čistotom violinskih tonova, a akcenti istine su tako moćni da se sve pozorište sliva u jedno biće. Parter postaje jedinstven, kao njiva.
Nedavno, kada je Šaljapin opet igrao Borisa Godunova kod nas, ta se njiva raspukla. Jedan deo slušalaca nije razaznavao prisutne i odsutne elemente pevača i glumaca, a drugi jeste. Raskomadanim svojim glasom Šaljapin je pevao kako je mogao; ali glumac je igrao savršeno, potresao duše i tresao tela. U sitnim pauzama, dok se stari Šaljapin zakašljavao i iskašljavao, nastajalo je neobično motrenje. Parter je merio Šaljapina, slava je merila parter, Šaljapin je merio slavu.
A kad ta sitna pauza prođe, odahnu sve. Boris Godunov je, hvala Bogu, savršen bar u rukama glumca i psihologa savesti. Šaljapin glumac je tako kompletan, silan i strašan, kao veliki ubojni brod. Ljudi pljeskaju histerično; buči ime Šaljapina. Šaljapin nije umoran, nije ugašen! Struji u njemu Boris kao njegova rođena krv. Slava velikom Šaljapinu!
Veliki? Šaljapin je doista veći no obično. Onako kao što je zalazeće sunce veće no obično; i kao što je veći no obično brod koji se bori sa onim što je jače od njega, bori se da ne propadne, ali ga mračna dubina guta. Šaljapin izlazi na scenu dozivan od sveta i slave. On prilazi blizu publici, čak i govori. Ali sa svim tim on se ipak fatalno udaljuje. Sa scene piri hladno. Buka na galerijama još traje. Parter se međutim naglo roni u velikim blokovima, i ostaju crna šuplja mesta. Ima se jezivo osećanje broda koji tone. Nikada više!

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 25.06.2010
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Dobro došli!

Dobro došli!

Dobro došli na moj upravo reanimirani blog… Za potrebe kursa BTF u nastavi… 🙂 Ovaj blog može služiti mojim kao dodatni servis mojim učenicima. Oni ovde mogu pronaći dodatne informacije i materijale u vezi s predmetom. Cilj je veća dostupnost materijala i dobijanje fidbeka o partijama koje prelazimo, ali i o samim materijalima. Nemanja

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 25.06.2010
Svrstano u: Nemački jezik | Nema komentara

Ђурђевданска награда града Крагујевца

Ђурђевданска награда града Крагујевца

Скупштина града Крагујевца је на седници одржаној дана 23.04.2010. године донела одлуку о додели годишње награде града Крагујевца – Ђурђевданске награде за 2009. године у области образовања Јовани Јанић, Снежани Савић, Сањи Печенковић, Катарини Вељковић и Младену Перовићу, за ваннаставне активности ученика организованих у ученички клуб „ВИШ Кутак“ у 2009. години. Разлог доношења ове одлуке […]

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 06.05.2010
Svrstano u: Programiranje | Nema komentara

Solarni Toranj – Projekat budućnosti. U Australiji biće spreman 2012.

Solarni Toranj – Projekat budućnosti. U Australiji biće spreman 2012.

 

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 23.04.2010
Svrstano u: Elektrotehnika | Nema komentara

Upoznajmo Marijanu Mijanović!

Upoznajmo Marijanu Mijanović!
Uvek skloni ponavljanju svojih grešaka u novim okolnostima i na novim ljudima, danas u Srbiji nemamo prilike da čujemo ni reči o mladoj ženi koja je, prešavši granicu u potrazi za kvalitetnijim školovanjem, vrlo brzo privukla na sebe pažnju operskog sveta. Sajtovi velikih muzičkih izdavačkih kuća kažu da je Serbian contraalto, Valjevčanka Marijana Mijanović, sa studija klavira u Beogradu otišla u Holandiju 1994. da bi tamo počela da usavršava svoj bogomdani instrument koji je zaista nesvakidašnje boje i opsega, što se vrlo brzo primetilo, i tako je naša mlada i talentovana pevačica postala saradnik najpoznatijih dirigenata barokne muzike: Marka Minkovskog, Vilijema Kristija, Renea Jakobsa, Filipa Herevega. Ono što joj iz dana u dan pribavlja sve više poklonika i obožavalaca je glas koji se u donjim registrima kreće sa lakoćom i zadržava zvonkost bez masivne i teške boje koja je inače karakteristična za kontraaltove (i jako pogodna za uloge starijih žena, ozbiljnih, materinskih figura, kao što je, recimo, La Čeka u Ponkijelijevoj ”Đokondi”). Zbog te karakteristike Marijanu često porede sa njenim kolegama kontratenorima. A važan scenski adut je njen fizički izgled – neprestano se govori o njenoj androginoj lepoti, koja pridaje čudesan šarm ”transvestitskim” baroknim ulogama, ili ulogama u originalu namenjenim kastratima.

Sony Classics je 2007. izdao prvi CD Marijane Mijanović sa arijama iz Hendlovih opera.
Van baroknog repertoara (Monteverdi, Hendl, Vivaldi) Marijana se može videti u ulozi Judite u Mocartovom oratorijumu ”Oslobođenje Betulije” (dostupno na DVD kolekciji M22, video izdanja svih Mocartovih opera).
Nadam se da ću dospeti da u skorije vreme kažem utisak-dva o njenoj ulozi Penelope (Monteverdijev ”Povratak Odiseja u domovinu”) i Orlanda (Hendlovog).
Na Youtube-u postoji solidan izbor; navalite!

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 30.03.2010
Svrstano u: Muzika | Nema komentara

Цртање троугла – рад на часу

Цртање троугла – рад на часу

   
http://www.youtube.com/watch?v=-jm5SVX9e0EСагласност  родитеља за објављивање и коришћење у наставне сврхе снимка  ученика, добијена је  и налази се у с…

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 12.03.2010
Svrstano u: Matematika | Nema komentara

Zaboravljena srpska diva Danica Ilić (1914-1965)

Zaboravljena srpska diva Danica Ilić (1914-1965)

Sredinom februara ove godine Srbija je trebalo da obeleži 45-godišnjicu smrti jedne svoje velike umetnice, ali nije.
Šta je doprinelo ovakvom zaboravu možda najboljeg verdijevskog soprana koga je Srbija ikada dala? 
Svet je pomalo i pamti – pomalo, u srazmeri sa nevelikim trajanjem njene karijere. Školovanje je otpočela u rodnom Beogradu, nastavila ga u Berlinu, gde se u punoj meri ispoljila snaga njenog talenta. 30-ih godina na germanskom tlu počinje da se proslavlja, i postaje zvezda Bečke državne opere i miljenica publike nekoliko godina pred početak Drugog svetskog rata, koji će za nju ostati jedno traumatično iskustvo. Tu je zabeležen njen politički angažman i delovanje u podzemlju Austrije, kao i jedno zanimljivo, opasno iskustvo i podatak o njenoj hrabrosti – spasila je život britanskom obaveštajcu Kurtu Glauberu, kome se srušio avion na austrijskom nebu, i krila ga sve do 1944. Tada nacisti otkrivaju i ubijaju Glaubera, a Danicu i njenu sestru Radu sprovode u koncentracioni logor blizu Beča. Sreća je što su Rusi ubrzo, već posle nekoliko meseci, oslobodili Beč, pa su i sestre Ilić preživele logor.
Zadivljujući podatak o našoj divi kaže da je ona samo 6 nedelja posle oslobođenja iz logora izašla na scenu Bečke državne opere u ulozi Ćo Ćo San, tj. Madam Baterflaj u istoimenoj Pučinijevoj operi. Publika je ispratila uz ovacije. U 33. godini debituje u Metropolitenu kao Dezdemona u Verdijevom ”Otelu”. U toku dve sezone, koliko je bila angažovana u ovoj velikoj operskoj kući, istaći će se i u ulogama Leonore (Verdijev ”Trubadur”), Amelije (Verdijev ”Bal pod maskama”) i Đokonde (istoimena opera Ponkijelija). Nekoliko turneja po Italiji i Austriji, i njen javni život operske dive tone u senku. Umire u Beču, nekoliko dana pred svoj 51. rođendan.
Da li je to razlog što danas ne ističemo sa ponosom njeno ime, dok gotovo svi okolni narodi imaju toliko zaslužnih umetnika, nezaobilaznih delova operske istorije, kojima se s razlogom ponose? Mi ih zaista nemamo mnogo, i trebalo bi da znamo za te časne izuzetke u našoj mediokritetskoj, siromašnoj i aljkavo očuvanoj operskoj tradiciji.
Najlepše hvala Anki Duduković Whelan, Amerikanki srpskog porekla, koja danas živi u Kaliforniji. Ona je 1997. objavila članak o Danici Ilić u časopisu ”Serb World USA”, i bila veoma ljubazna da mi ga pošalje. Ovde ga možete videti, a moj gornji tekst predstavlja parafrazu članka, čisto da se ubuduće bar nekoliko rečenica o Danici može naći na srpskom web-prostoru.
Na Youtube-u srećom postoji snimak, u delovima, ”Bala pod maskama” iz 1947. godine. Ja ovde stavljam ariju ”Morro ma prima in grazia”, a vi preslušajte celi ovaj dragoceni snimak, i širite priču o našoj divi bar usmenim putem, ako se već zvanična kulturna politika ne brine o tome.

Pročitaj ceo tekst »
Objavio: | 02.03.2010
Svrstano u: Muzika | Nema komentara